Министарство финансија ће и следеће године наставити праксу предлагања нових законских прописа по чему је рекордер међу министарствима у Влади Србије, будући да је прошле године на дневном реду Скупштине Србије имало чак 36 закона, изјавио је за Танјуг министар финансија Синиша Мали.

"Толико сам закона бранио у парламенту, а међу њима су и измене законских прописа о е-фактурама и е-фискализацији, што су нам најважнији пројекти на чијој реализацији смо радили прошле године, а ове настављамо. По увођењу е-фактура смо испред Француске, Шпаније, Португалије, Словеније а од 1. јануара, оне су обавезне за све обвезнике", рекао је Мали.

Од 1. јануара слање, примање и чување е-фактура постаје обавезно и за приватне фирме које су обвезници пореза на додату вредност, чиме се заокружује процес увођења ове врсте фактура.

Додао је да је заокруживањем увођења е-фактура створен целовит, централизован систем у коме ће порез на додату вредност (ПДВ) бити враћан у року од дан-два и неће се на враћање чекати месец или месец и по дана.

Брзи повраћај ПДВ- а, према његовим речима, био је и један од главних захтева привреде, који је увођењем е-фактура испуњен.

"Када је реч о е-фискализацији држава је преузела трошак увођења нових фискалних каса на себе. Сада имамо и наградну игру Узми рачун и победи у којој је само за прва два-три дана скенирано више од милион рачуна", рекао је Мали.

Додао је да се и на овај начин гради свест наших грађана о томе да је важно да се узме фискални рачун и да ако то не урадимо штетимо и себи, јер се новцем од пореза који иде у буџет, финансирају и плате и пензије и нове болнице и путеви.

"То су биле две огромне иницијативе које смо завршили током 2022. године и које настављамо у 2023. Огроман је и "Искра" пројекат централизованог плаћања свих накнада, односно примања свих запослених у јавној управи. То је нешто што грађани не виде и не осете да се ради, али ми по први пут имамо базу података са стотинама хиљада запослених у јавном сектору", истакао је Мали.

Додао је у изјави за Танјуг да ће "Искра" пројекат бити настављен ове и све до краја 2024. године, а да ће се његовом реализацијом доћи до информација ко тачно и колико прима, чиме ће се допринети да се води рачуна о сваком динару.

Према његовим речима, радиће се и на реформама у енергетском сектору, реструктурирању Електропривреде Србије и других компанија, те даљој реформи Пореске управе.

"Очекује нас и ратификације великог броја споразума око финансирања разних пројеката, у просвети, здравству, путној и железничкој инфраструктури. Тиме би требало да се обезбеди новац да ниједан од пројеката које смо започели не стане", појаснио је Мали, уз оцену да ће 2023. година бити веома захтевна нарочито када се имају у виду све неизвесности са којима се суочавамо.