И, колика је цена председникових обећања? После силног ламентирања о српској економији Милан Ћулибрк нам ипак није одговорио на то питање.

Поручује грађанима да сами процене да ли је чаша полупуна или полупразна, рекао је потпредседник Владе и министар финансија Републике Србије Синиша Мали.

"Док су неки пре нас остављали празну, а не чак ни полупразну касу, обећања су била бесплатна, али и узалудна.

Данас су обећања скупља, јер их испуњавамо. Тако смо привреду и грађане усред велике кризе помогли са више од девет милијарди евра у претходне три године. Делује скупо. Али, када сте на позицији на којој је ваш посао да бринете о стандарду, о инвестицијама, о економском расту, о очувању радних места, о броју фабрика које долазе, ваш посао је брига о грађанима. Из тог угла, ништа није скупо, само лоше посматрате ствари.

Због става „скупо је“ су у претходној кризи 2008. године људи масовно остајали без посла, а Србија је била пред банкротом са мање од осам милијарди динара на рачуну, што је довело у питање и исплату пензија.

Данас, ово што је „скупо“ изгледа овако – пензије расту, плате расту, незапосленост се смањује, инвестиције обарају рекорде.

Али, идемо редом. Ћулибрк закључује да ће се пензије усклађивати са инфлацијом, па изводи „математичку формулу“ да ће сигурно онда инфлација бити двоцифрена јер је најављен толики раст пензија. Те једноставне ад хоц формуле су можда некада биле примењиве када нам је економија била на дну, данас ипак Србију воде људи који примењују правила по светским стандардима, па морам да обавестим бивше стручњаке да су нова фискална правила, предвиђена изменама Закона о буџетском систему, који је усвојен у парламенту крајем 2022. године, наклоњена дугорочној одрживости пензионог система и омогућавају повећање животног стандарда пензионера, чија примања сада реалније осликавају и прате економски развој земље.

Нису то кафанске рачунице на салвети. То значи да ће при процени индексације пензија за наредну годину важан податак бити учешће расхода за пензије у БДП, а према првим прелиминарним проценама, оцењујемо да ће током 2023. године они бити нижи од 10 одсто БДП-а. У том случају, фискално правило налаже да се пензије усклађују растом зарада у целокупној привреди. Дакле, усклађивање пензија у 2024. години ће се радити на основу података РЗС о промени просечне нето зараде у Републици Србији за период јул 2022 - јун 2023. године. А, данас је извесно да ће раст пензија бити двоцифрен, с обзиром на тренд раста зарада у претходних шест месеци и очекивана кретања зарада у првих шест месеци 2023.

Даље, подаци за 2022. годину о кретању просечне пензије не узимају у обзир једнократно давање пензионерима од 20.000 динара исплаћено у фебруару 2022. године, а вандредном индексацијом редовних пензија у новембру те године за девет одсто, обезбеђен је међугодишњи раст пензија од 15 процента у новембру и децембру 2022. године.

Затим, редовном индексацијом пензија у 2023. години за још 12,1 одсто, просечна пензија у јануару 2023. године је износила 37.809 динара (322 евра), што је номинално повећање од 22,1 одсто и реално повећање од 5,4 одсто у односу на јануар 2022. године.

Ето, чињенице су свете, коментари слободни.

А нама све ово што смо у претходних десет година учинили за Србију, учинили је кумулативно најбрже растућом економијом у Европи - није скупо. Само сте лоше одиграли онда када је требало да спашавате наше грађане.

А цену вашег незнања нисте платили ви, него грађани. Нажалост. То јесте било баш скупо", истакао је Мали.

Извор: Танјуг