Кумулативни раст српског бруто домаћег производа (БДП) од 2019. до 2022. године износио је 13,7 одсто, што је један од најбољих резултата у Европи, истакао је министар финансија Синиша Мали, реагујући на објаве у појединим медијима последњих дана о расту прошлогодишњег БДП-а у Србији у односу на регион.

Мали је навео да је у истом периоду кумулативни раст БДП-а у Немачкој износио 1,5 одсто, у Италији 1,3, Великој Британији 1,1 одсто, Швајцарској 5,1, Аустрији 3,8, Грчкој 6,5, Црној Гори 6,6, Албанији 10,3 одсто, у Хрватској 13,6 одсто, Румунији 11,3, Босни и Херцеговини, 11,1, Бугарској 10,8 процената, што према његовим речима значи да је српска привреда расла више него привреде ових земаља у најтежем периоду кризе.

"Ако Немачка, једна од најјачих светских економија, у 2022. години бележи реални раст БДП-а од 1,9 одсто, лицемерно је критиковати успоравање раста БДП-а Србије, која никада у претходним деценијама није спремније дочекала ниједну кризу", навео је Мали.

Додао је да размере актуелне кризе изазване светским нестабилностима довољно осликава чињеница да су још прошле године европске земље увелико клизиле у рецесију, док је Србија, уз неминовно успорени раст, бележила своје локалне рекорде у нивоу плата, пензија, инвестиција.

Мали је истакао да Србија има историјски најнижу стопу незапослености од 8,9 одсто, рекордан прилив страних директних инвестиција од четири милијарде евра, веће плате и пензије, већу минималну зараду.

Такође и да пензионерима са јануарским чековима стиже и додатно повећање, што ће, укључујући и претходно повећање од новембра, значити кумулативну повишицу од 20,1 одсто.

Поводом критике професорке Данице Поповић, која каже да је стопа од 2,5 одсто просечна стопа испод које земља "у нормалним временима не би требало да расте“, Мали каже да је Поповић сама себи одговорила, али да свет већ три године не функционише у уџбеничким условима и да су "ово све осим нормалних времена".

Мали наводи да се носимо са кризом која траје дуже од енергетски генерисаних економских проблема, од 2020. године када је започела ковид криза замрзавањем економских активности са далекосежним последицама на све друге параметре важне за свеукупне резултате.

"Кажете и да од високог раста од седам одсто из 2021. године "ништа није остало“. Не знам шта је остало у књишком ламентирању, али знам шта је остало на терену, тамо где смо, свакодневно, са грађанима Србије", навео је Мали, наводећи да зна колико се борило да се од БДП-а који је у 2012. године износио 33,7 милијарди евра, дође до око 60 милијарди евра у 2022. години.

"Знам и колико ћемо се још борити да задржимо добре резултате и да људима у Србији обезбедимо достојан и квалитетан живот. Знам и да ћемо наставити да повећавамо плате и пензије, да градимо нове ауто-путеве, да градимо болнице, школе и вртиће, научно-технолошке паркове", истакао је Мали.

Мали је рекао и да се зато неће дозволити реприза година у којима су политичари били на првом месту, те да су то данас грађани Србије и поручио да ће Србија због њих остати рекордер.