Потпредседница Владе Србије, министарка културе и председница Координационог тела за родну равноправност Владе Маја Гојковић, која учествује на Глобалном самиту жена 2023. године у Абу Дабију, истакла је да иако је број успешних жена на јавној и политичкој сцени, у науци и уметности данас већи него пре једне или две деценије и знатно већи него пре једног века, препреке са којима се жене суочавају нису нестале, само су данас другачије.

"Зато смо данас овде, да својим примером охрабримо и позовемо жене на још снажније учешће у стварању света данашњице и будућности. То је посебно значајно у временима драматичних изазова са којима се човечанство свакодневно суочава“, истакла је Гојковић обраћајући се на Пленарној седници на тему „Животни успех жена“ у оквиру Глобалног самита жена 2023. године о улози женског лидерства у успостављању мира, друштвене интеграције и просперитета.

Наводећи да жене у Србији чине 51 одсто становништва и њихово равномерно учешће у свим областима друштва директно доприноси његовом расту и напретку, Гојковић је подсетила да Република Србија има Владу у којој трећину министара чине жене.

Истакла је и да када је реч о политичкој моћи и учешћу жена на високим политичким позицијама, Србија има предност у односу на земље у региону, па и Европску унију.  

"Имамо жену председницу Владе, потпредседницу Владе, гувернерку Народне банке, председницу Уставног суда... Када је реч о присуству жена у Народној скупштини, имамо 39,2 одсто жена у поређењу са европским просеком од 29,5 посто. Чак 56,8 процената запослених у вишим и врховним судовима у Србији чине жене, у односу на европски просек од 33 одсто“, навела је министарка Гојковић.

Гојковић је подсетила да је пре три деценије, када је први пут постала посланик тадашње Савезне скупштине, било свега неколико жена посланика, док их је данас више од трећине, захваљујући систему квота који је усвојен.

"Управо док сам била председник Народне скупштине, донет је и закон којим је регулисан обавезан број жена од 40 одсто на свим нивоима скупштинске власти. Иако квоте нису целовито решење, показало се да је њихово увођење добар пут ка њему. Само у протеклих неколико година урадили смо доста тога. На првом месту, унапредили смо нормативни оквир и усвојили сва релевантна законодавна и стратешка документа за сузбијање сваког облика родно заснованог насиља“, истакла је потпредседница Владе.

Када је реч о родно одговорном буџетирању, Гојковић је навела да је Србија препозната на међународном нивоу као пример добре праксе.

"Увођење овог модела на свим нивоима власти, првенствено има за циљ побољшање квалитета живота, посебно за оне који се налазе у најмање привилегованом положају. Кроз ову форму буџетирања обезбедили смо средства за жене предузетнице, више субвенција за пољопривреднице, подршку женама у сектору информационих технологија, као и додатне врсте подршке за запослене самохране мајке и жене које припадају рањивим групама у друштву, као што су жене са инвалидитетом“, додала је.

Истичући да су тим мерама постигнути добри резултати, Гојковић је навела да то показују и подаци да је у трећем кварталу 2022. године незапосленост смањена за 15,4 процента, претежно у популацији са средњим и високим образовањем.

И број незапослених жена у односу на прошлу годину у Србији је смањен за 20 одсто, док је у мушкој популацији број незапослених мањи за 10,6 посто.

Председница Координационог тела за родну равноправност је навела да препознајући улогу жена у економији, то тело учествује у пројектима чији циљеви обухватају побољшање економског положаја жена.

"Унапређење знања и вештине директно доприноси њиховом бољем положају на тржишту рада и стварању могућности да саме покрену послове. Урађене су и прве анализе удела неплаћених послова у бруто друштвеном производу. То је први корак ка признању вредности неплаћеног кућног рада, којим се углавном баве жене. То је посебно дошло до изражаја током пандемије Ковида-19, када су жене преузеле огроман терет борбе као запослене у здравственим и социјалним службама и у трговинским радњама“, навела је Гојковић,.

Ипак, указала је да је поред охрабрујућих помака и оствареног напретка, пред нама још увек дуг пут који морамо да пређемо.

"Неопходна је што ближа сарадња са међународним партнерима, цивилним и приватним сектором, као и медијима који имају важну улогу у изградњи друштва у коме су искључени сви облици дискриминације“, додала је.

 Гојковић је рекла да се нада ће њено, као и искуства других жена које учествују на конференцији и које су успеле да разбију „стаклени плафон“ и помере границе у свом друштву, бити инспирација другим младим женама да оне могу да учине исто.

Сматрам да смо кроз свој живот и рад, као и кроз искуство у управљању, дипломатији, промени друштвених норми и промени политичке воље, показале да жене праве разлику – велику и суштинску. Показале смо да можемо и да хоћемо, сада само остаје да истрајемо у тој борби и оснажујемо друге жене да учине исто“, поручила је Гојковић на крају свог обраћања.

Пленарном седницом „Животни успех жена“ председaвала је шеика Хеса бинт Султан бин Калифа Ал Нахјан, саветница министра спољних послова и међународне сарадње УАЕ,  а поред министарке Гојковић међу говорницама биле су, Амина Гуриб-Факим, бивша председница Маурицијуса, Вирџинија Греј Хенри, извршна директорка издвачке куће “Fons Vitae Publishing” из САД, као и Латифа Ибн Зиатен, оснивач и председавајућа Асоцијације УМАР.

Дводневни Глобални самит жена 2023. године одржава се у Абу Дабију под покровитељством шеике Фатиме Бинт Мубарак, Мајке нације, председнице Опште женске уније Уједињених Арапских Емирата и врховне председнице Фондације за развој породице.

Извор: Танјуг