Њ.Е. изванредни и опуномоћени амбасадор Републике Србије у Сједињеним Америчким Државама г. Марко Ђурић, описује позицију наше земље, али и предрасуде које многи имају и које је веома тешко елиминисати, ма колико да су иза нас дешавања из деведесетих, која су нарушила имиџ државе.

У разговору са америчким званичницима, а и иначе, залажем се за санкционисање Приштине због кршења људских права и онога што је обавеза према Србима на КиМ

Промена слике о Србији је процес. Немојмо никада да потценимо колико је ниска тачка са које полазимо. Нажалост. Три деценије неправедно негативних вести о Србији оставиле су дубок траг. Свакога дана устајем са еланом и ентузијазмом, жељан да променим још нечије мишљење у Америци. Информишем о нашем напретку људе који не прате свакодневна дешавања у Србији, али који су образовани, цивилизовани, спремни да саслушају информације из нових, правих извора. Захвално је када неке људе упутите у то шта је све Србија постигла у претходних десетак година и на шта је оријентисана - на развој, успех, праве вредности, потпуно еквивалентне и компатибилне са европским и америчким.

* У петак сте разговарали са специјалним саветником у Стејт департменту Дереком Шолеом. Кратко сте написали на Твитеру да је састанак прошао сјајно. Видела сам да је и он написао да сте разговарали врло конструктивно. Шта бисте више могли да откријете о томе?

- Не могу да откријем много више, али могу да кажем да је преовлађујући тон билатералне комуникације коју имамо у САД изузетно позитиван. Сама чињеница да као представник Србије имам ту врсту пријема говори о томе. Дерек Шоле је један од четворице највиших званичника америчке спољне политике, самог Стејт департмента, и он је један од четворице званичника које директно именује председник САД. То говори о томе да постоји значајан интерес са америчке стране да редовно одржава висок ниво контакта. У том разговору он је високо вредновао допринос председника Вучић када је реч о стабилизацији односа Београда и Приштине и препознао је неопходност формирања ЗСО. То је била једна од тема којима смо се бавили. Наравно, размотрили смо и питање билатералне сарадње. Да откријем и још један детаљ. Причали смо о могућим терминима за отпочињање стратешког дијалога Србије и САД. Кад се то догоди, то ће бити значајан корак напред у нашим односима и представљаће нову фазу у институционалној сарадњи.

* Шта би то конкретно подразумевало?

- Ту ће бити саздан конкретан механизам у који ће бити уведена редовност сарадње и повезаност наших различитих институција, с циљем да у перспективи дође до визне либерализације са САД, постизања споразума о двоструком опорезивању са САД, који ће отворити врата америчким бизнисменима у Србији и српским бизнисменима у Америци, као и унапређења сарадње с технологијама.

* Реагујем слухом наших читалаца, кад се чује "визна либерализација са Америком", то изузетно привлачи пажњу. Када би то могло начелно да се очекује? Да ли је у далекој перспективи, за пет, десет година или нешто раније?

- Не могу да говорим о терминима и роковима, али сама чињеница да је дошло до почетка разговора о тој теми била би веома позитиван сигнал. Не само за грађане већ и за пословну заједницу. Уверен сам да наша полиција и гранична полиција могу врло брзо да испуне стандарде који су потребни за ову врсту ангажмана.

* Малопре сте поменули да се представници администрације САД дубоко залажу за спровођење Бриселског споразума и формирање ЗСО. Да, то јесмо чули врло отворено, јасно и конкретно. Међутим, приштинска страна то и даље не реализује. Видите ли да Американци имају и неке друге механизме, осим те реторичке, према Аљбину Куртију?

- Ја се у разговору са америчким званичницима, а и иначе, залажем за санкционисање Приштине због кршења људских права и онога што је обавеза према Србима на КиМ. Треба санкционисати понашање које је дестабилизујуће, које је потенцијално опасно, а извор таквог понашања је Аљбин Курти, упркос томе што бисмо ми желели да с косовским Албанцима градимо један другачији однос.

* Кажете да се залажете за санкционисање Аљбина Куртија, на који начин то радите?

- Велике силе које су подржале независност Косова пре неких 20 година, као и формалну сецесију пре неких 15 година, различитим инструментима то подржавају и даље. Економски, политички и на друге начине. Кад се та славина заврне, или се на кредибилан начин укаже да ће бланко подршка за деловање тим институцијама бити ускраћена, то значи санкција. Америка има значајан потенцијал да помогне нормализацији односа. Могли смо то да видимо у децембру и јануару, кад је Курти имао излете са ескалацијом тензија. Тада је био конструктиван допринос владе САД смиривању тензија на терену.

* Постоје наводи да су САД сматрале да је у јануару једва избегнут сукоб и да је то врло лако могло прећи у рат. Да ли су такве информације дошле и до вас и да ли су сада избегнуте безбедносне опасности?

- Био сам уз председника Вучића и уз наше државно руководство у тим тренуцима. Наменски сам дошао из Вашингтона. Могао сам да посведочим да, захваљујући хладној глави челних људи из Београда, и захваљујући дугорочној и пажљиво конципираној политици, нисмо ушли у сукоб који је Аљбин Курти хтео да испровоцира. Сун Цу, кинески мислилац, пре више хиљада година је говорио да онај који напада у одређеном тренутку увек зна зашто напада баш у том тренутку и да никада не треба дозволити да друга страна бира термин сукоба када њој то одговара и када она то жели. Мислим да нешто од те филозофије Сун Цуа има и у потезима председника Вучића, који је избегао сукоб Србије који је Курти желео.

* Да, то је чувена стратегија из "Умећа ратовања". Интересује ме да ли је тај сукоб и дефинитивно избегнут. Да ли је опасност прошла? Знате и сами да се пролеће показало као најризичније време за јужну српску покрајину, а и сами сте управо говорили о значају термина. Пролеће је пред нама, смемо ли да останемо мирни?

- Готово да не желим да поменем Куртија зато што ми се некада чини да је он жељан и жедан медијске пажње. Он као да неке своје личне фрустрације жели да решава на начин који нас удаљава од нормализације односа и помирења. Он инсистира на неким својим црвеним линијама које заправо удаљавају стране. Колико год такав начин и менталитет преовлађују у Приштини, ризик је повишен за све нас. Искрено се надам и желим да верујем да ће притисци међународне заједнице бити појачани, пошто смо видели да агресија на Србе на КиМ траје и да приштинске власти желе да Срби буду потпуно избачени. Ми не желимо да било кога избацујемо са било ког дела територије, желимо најпријатељскије могуће односе, желимо мир и желимо да будемо окренути ка будућности.

* Али да ли је то могуће?

- Фрустрације из прошлости треба оставити у прошлом веку, треба да размишљамо о генерацијама наше деце и потомака. То је главна порука из Београда. Ситуација у Европи је довољно опасна и без додатног ангажмана паликућа који би желели да на Балкану репризирају оно што се, нажалост, дешава на истоку Европе и у још неким крајевима.

* Специјални изасланик Габријел Ескобар је рекао да ће се ЗСО формирати са Аљбином Куртијем или без њега. Присетимо се 2019. године, када је после одбијања да укине таксе на српску робу Аљбин Курти смењен, а уместо њега је изабран Авдулах Хоти. Тада су САД, с највећим ангажманом Ричарда Гренела, показале своје интересовање и утицај. Може ли да се деси сличан сценарио? Прича ли се у Америци о алтернативи за Аљбина Куртија, помињу се неки косовски опозициони лидери који би размишљали конструктивније?

- Политички трилер у Приштини траје и он подразумева и то да опозиционе партије не желе да врућ кромпир, односе са Београдом, преузму од Аљбина Куртија. Они желе и надају се да ће им он тај проблем решити. Не заборавите, сви они заједно су у претходних 10 година могли, а нису направили никаква колективна права за Србе. Погледајте само контраст у понашању Београда и Приштине. Ми смо људима говорили, иако то за нас није политички популарно, да морамо да преговарамо, да морамо да тражимо компромисна решења и да морамо да градимо мир у будућности. Ко то жели да чује након толико неправди, понижавања, насиља које смо претрпели? Али то је одговорно за будуће генерације. Дубоко верујем у то да треба да створимо нову врсту односа на Балкану. И да морамо да верујемо у то да је председник Вучић направио озбиљне помаке иницијативом Отворени Балкан и сталним тражењем прилика да једном заувек завршимо проблеме у региону. Али и да не желимо понижење ни са једне стране. Не желимо ни понижење албанске стране, нити да нас неко понижава, ми желимо да то буде фер компромис.

* Биће избори за четири општине на северу КиМ, Српска листа неће учествовати. Да ли је то паметан потез, мада је јасно да је изнуђен и једини који је преостао? Како ће се тај изостанак одразити на наше људе тамо?

- Неизлазак на те изборе, који би били такозвани, фалш избори, једина је опција која је преостала. У условима у којима су Срби искључени, гажени, излазак на изборе био би бесмислен. Подсетићу да су Срби до сада три пута излазили на локалне изборе у нади да ће тиме добити колективна права, ЗСО као неки инструмент, да ће им бити гарантовано да нико неће да се меша у здравство, просвету, безбедност на локалном нивоу. Једини механизам који је Србији остао јесте бојкот избора. Он представља једно врхунско демократско оруђе. Немојмо се претварати да у Приштини постоји функционална демократија. У Приштини управљају екстремисти који желе да насилним методама уклоне српско становништво са КиМ и направе неку врсту мини коначног решења, под знацима навода. Мислим да је срамота то што се дешава у 21. веку.

* Ипак, да ли ће тај бојкот имати последице за наше људе, кад челници четири општине постану неки други људи који нису чланови Српске листе?

- Идеја да Курти и Куртијев човек и Куртијеви људи постану градоначелници у местима у којима имају један или мање од једног процента гласова показује сав бесмисао.

*Али то ће се десити.

- Да. То ће се десити. И то ће целом свету оголити свет одсуства демократије, дијалога и уређеног друштва. То представља подвлачење тачке на понижење српског народа. Дакле, ако хоћете да понижавате српски народ, нећете га имати добровољно за столом. Можете покушати да радите на силу шта хоћете и колико хоћете, али не можете докле хоћете. Тиме шаљемо јасну поруку.

* Од 140 година дипломатских односа САД и Србије, дани који су пред нама су међу најбољима када је реч о квалитету односа. Америка је заинтересована за читав наш регион, под будним оком Америке је и читав Западни Балкан. Постоје наводи да ће Америка направити један блок у Европи, који би укључио Украјину, балтичке земље. Како ту видите Србију?

- Србија намерава да интензивно настави с продубљивањем својих односа са САД. Стубови наше политике су привредна размена коју остварујемо и она се значајно увећава и у области високих технологија. Политички, ми јачамо наше поверење готово свакодневно. Истакао бих и безбедносну сарадњу коју правимо, кроз сарадњу Војске Србије са Националном гардом Охаја и кроз војне вежбе попут "Платинастог вука", која ће бити одржана нешто касније ове године. Сазревају услови за једно потпуно ново поглавље у српско-америчким односима, а на који начин ће се то манифестовати, ја сам као амбасадор концентрисан на све што ће донети боље односе.

* Говорите о новом поглављу. Често наводите да је створена нова парадигма у САД о Србији. Слика о нама је у очима САД била врло лоша током деведесетих година. Како сада, у 2023. години, Американци као грађани и амерички званичници гледају на Србију? Да ли сте ви за две и по године службовања у Вашингтону успели да допринесете тој промени?

- Промена слике о Србији је процес. Немојмо никада да потценимо колико је ниска тачка са које полазимо, нажалост. Три деценије негативних вести о Србији оставиле су дубок траг. Свакога дана устајем са еланом и ентузијазмом, жељан да променим још нечије мишљење. Информишем људе који не прате свакодневна дешавања у Србији и наш развој, али који су образовани, цивилизовани, спремни да саслушају информације из нових, правих извора. Захвално је када неке људе који можда нису чули за Србију од деведесетих година упутите у то шта је све постигла претходних десетак година и на шта је оријентисана.

* Шта им кажете?

- Откријем им на шта је Србија сада оријентисана, на побољшање наших институција, да су жеље наших грађана да се земља развија, да изграђује стандард и вредности који су потпуно еквивалентни и компатибилни са европским и америчким. Наши резултати говоре боље од било којих аргумената. Уместо емотивних, ирационалних аргумената, људима изнесем конкретне чињенице и бројке. Србија је привукла 65 одсто инвестиција у југоисточној Европи у последњих неколико година. У време короне и рата у Украјини успела је да задржи јавни дуг на 51 одсто БДП, што нису успеле ни много веће европске земље. Мало људи у Србији зна да је Америка наш најважнији спољнотрговински партнер када је реч о размени услуга... То све говори о софистицираном карактеру наше размене са Америком. Ми не размењујемо само техничке програме, него и оно што је интелектуална својина. Учимо једни од других. То говори да заједнички можемо много тога да постигнемо у будућности. Волим да наведем да је најбољи пример наше сарадње НБА лига. То је метафора онога што ми заједно можемо - америчка организација и невероватан српски таленат оличен у Марјановићу, Јокићу и многим другима којима ћу учинити неправду ако их не поменем.

* Држали сте два предавања на Харварду. Ко је све слушао, како су реаговали док сте ви истицали све најлепше о Србији, да ли су слушали с предрасудама или отвореним умом?

- На Харварду сам остварио одличну интеракцију с директорима неколико научних института и професорима који се баве проучавањем нашег региона. На предавању су учествовали студенти с постдипломских и основних студија. За мене је огромна част била да представљам Србију и одговарам на њихова различита питања. Морам да кажем да сам се на Харварду нашао јер тамо студира немали број бриљантних младих људи из Србије који су се добро умрежили, који су стекли поверење својих професора својим знањем и трудом и односом према студијама. Они су то искористили да би излобирали да представник њихове земље дође и каже нешто о Србији. То је један од феноменалних примера шта све можемо да урадимо ако се милион људи српског порекла удружи и делује сложно.

* Поменули сте снагу лобирања. Да ли и тај српски лоби у Америци који се оснажује може да стане на црту албанском лобију, који је у САД већ традиционално изузетно јак?

- Још увек не, али ово је процес који смо веома озбиљно започели. Ништа не препуштамо случају. Ушли смо структурно у раст јачања нашег утицаја у свим сферама. Од јачања наше дијаспоре, контаката у Конгресу и Сенату, присуства у тинк тенк организацијама, економској сарадњи. Посебно желим да истакнем да ћемо следећег месеца објавити снимање српско-америчко пословног савета са седиштем у Вашингтону, што је резултат партнерства амбасаде Србије и америчке централноевропске привредне коморе, која окупља компаније које су сто одсто у америчком власништву.

* Да ли се зна колико новца косовски Албанци издвајају за лобирање и за подршку независности? Било је речи о милионима долара.

- Ја не сумњам да је реч о врло значајним износима. Немам прецизне информације. Приметио сам да је прошлог месеца један веома утицајан сенатор јавно био у кући главног шефа албанског лобија у Њу Џерсију и да је тамо критиковао америчке званичнике из Демократске партије, иако је и он сам из Демократске партије, због подршке ЗСО и благонаклоног односа према Србији. Немојмо ни за тренутак помислити да они не раде врло озбиљно на том лобирању.

* Како на то одговорити? Радите ли на остваривању сарадње с новим члановима Конгреса, који су изабрани на мидтерм изборима? Да ли ту видите шансу за подршку?

- Један од приоритета мог рада је успостављање сарадње с новим сенаторима и новим конгресменима. Ја сам се претходних месеци сретао са читавим низом људи из тог домена, мада не објављујем све своје састанке.

* Због чега? Друштвене мреже су и код политичара и дипломата веома актуелне?

- Делом зато што не стижем, а делом зато што процењујем да не треба да обелоданим с ким сам се све из Конгреса видео.

* Јесу ли то важни људи?

- Да.

* Да ли они Србији могу да пруже подршку у одбрани виталних националних интереса?

- Сваки разговор с таквим људима је двосмеран. Ја од њих учим сваког дана. То су политичари. Нешто од тога су политичке технике и трикови, а нешто од тога је грађење личног односа. У послу којим се бавим неких 90 одсто успеха лежи у ономе што је на личном контакту. Ја се максимално трудим да изградим лични однос с људима који данас, или у перспективи, могу да утичу на креирање америчке политике.

* Успевате ли у томе?

- Прилично. Неке од тих важних људи сам успео да доведем у Србију, а с некима од њих сам сковао пријатељства која нису везана за наше политичко деловање.

* Да ли такве односе градите и с представницима републиканаца и демократа? Делује захтевно правити такав баланс, да ли је тако?

- Ја имам пријатеље и међу демократама и међу републиканцима. Јесу супротстављене стране и некада имам благи изазов да балансирам, јер имам сјајног пријатеља из Демократске партије и сјајну пријатељицу из Републиканске партије који се међусобно критикују на Твитеру. Због тога не могу да их, на пример, заједно доведем овде. То показује да су и они људи од крви и меса и да подсећају на Србе у појединим моментима.

* Да ли је предрасуда што неки људи у Србији мисле да би већу подршку имали код републиканског председника? Сви виде Ричарда Гренела као некога ко је максимално подржавао српске интересе. Може ли се поново појавити неко такав?

- Он је несумњиво пријатељ Србије. То је био и док је био на позицији, а остао је и данас. То сви у Србији врло добро знају да цене. Ми наше пријатеље не заборављамо.

* Да ли је промењена парадигма према Србији у САД? Називани смо марионетама Русије, па и Кине, када разговарате с високим званичницима, да ли нас виде исправно, да нисмо на оној другој страни геополитичке поделе која је против САД?

- Сви који пажљиво прате Балкан одлично знају колико је важно партнерство САД са Србијом и колико је напредовало, и то врло вреднују. Постоје оне негативне инерције због извештавања деведесетих година, а и ми се сваког дана трудимо да и од људи који су можда имали антипатије правимо нове пријатеље.

* У Србију долази конгресмен Ерик Сволвел, један од водећих припадника млађе генерације демократа који представља Калифорнију. Како он види нашу земљу?

- Србији приступа на пријатељски начин, без предрасуда. У последње две и по године изградили смо сјајно пријатељство и он је одлучио да део свог драгоценог времена проведе овде, где ће се срести са водећим званичницима, обићи ће неке од привредних капацитета и упознати се с народом и лепотама Србије. Желим да му Србија остане у добром сећању и да се у њу радо враћа, треба нам што више таквих људи. Угостили смо и једног републиканског сенатора и настављамо да сваког дана увећавамо српски кокус у Конгресу и мењамо слику о нашој земљи која је била укорењена током деведесетих година. Сада стварамо једну здраву основу за будућност. И све ово неће имати ефекат данас или сутра, већ је реч о једном пажљивом процесу чије резултате ће убирати неке будуће генерације.

* Робер Кенеди Млађи је предао документацију за председничку кандидатуру у име демократа, има ли перспективу поред Џозефа Бајдена и ко би могао да буде кандидат из редова републиканаца, Доналд Трамп или Рон де Сантис?

- Ми спроводимо политику строгог немешања у унутрашња политичка питања Сједињених Америчких Држава. Уверен сам у то да ће амерички народ донети прави избор и најбоље утврдити који политичари ће бранити њихове вредност. Имам своје мишљење, обелоданићу га можда једног дана у неким својим мемоарима, а сада ћу га задржати за себе.

* Ових дана су у Пентагону процурила тајна документа о прислушкивању руских војних снага, Израела, Јужне Кореје, али и савезника у рату у Украјини, чак и Зеленског... Да ли је шпијунирање свеприсутно са обе стране, а ово само откривено?

- Некад ми се чини да у данашњем свету готово да нема тајни. На крају крајева, и сами себе шпијунирамо преко друштвених мрежа и савремених система комуникације и максимално олакшавамо посао великим обавештајним службама, које данас имају тако лако доступне податке да им остаје да их само филтрирају и направе финални производ. Немам никакве сумње да сви прате, прислушкују и шпијунирају једни друге.

* Да ли је цурење поменутих података на било који начин уздрмало САД?

- Не бих улазио у евалуацију ефеката таквих нагађања.

* Да не запоставимо унутрашња политичка питања. Да ли су Србији потребни ванредни парламентарни избори који се најављују?

- Унутрашња кретања сада пратим с једне физичке, али и донекле менталне дистанце. Примећујем велику трансформацију на свим пољима на свака два месеца када дођем у Србију. Драго ми је што примећујем да велики део грађана то цени кроз подршку председнику Вучићу. Што се тиче термина за одржавање избора, имам утисак да поједини политички представници нису сигурни шта заправо желе. Један дан тврде да желе изборе, критикују власт што их не расписује, а наредних дана критикују владу због наговештаја одржавања избора.

*Помиње се да сте управо ви неко ко би могао бити министар спољних послова, и у прошлом сазиву је о томе било речи, али и у евентуалном будућем.

- Што се тиче мојих даљих амбиција, могу да кажем да их имам. Тренутну функцију у Вашингтону радим што је могуће више одговорно и професионално. Оријентисан сам првенствено на тај позив, а мање на дневну политику у Србији, али несумњиво да је Српска напредна странка, чији сам потпредседник, дала кључни допринос опоравку и развоју Србије последњих осам година и несумњиво да је председник Вучић променио парадигму српске политике, економије и општег развоја земље и у том смислу му дајем пуну подршку.

* Удаљени сте од дневне политике у Србији, као што кажете, да ли вам то недостаје?

- У извесној мери ми недостаје да се у својој земљи борим за циљеве и вредности у које верујем. За промене и већи напредак који бих волео да видим у наредном периоду. На личном нивоу, не могу да кажем да сам посебно уживао у свим боксерским дуелима дневне политике у којима сам учествовао. То је, међутим, неизбежно ако човек жели да се избори за оно у шта верује.

Породица ми пружа топлину, и они промовишу углед Србије у Вашингтону

* Ви сте две и по године на службовању у САД на месту амбасадора. Како је протекла адаптација и ваша лична, али и ваше породице и троје деце?

- То је својеврсна акробатика коју човек мора да изведе да би се прилагодио. Не само због културолошких разлика, већ јер је природа посла другачија. У Србији сам руководио једним великим система, имао сам значајан број сарадника, био сам у политичкој позицији да нисам морао да јурим за великим бројем људи. У Вашингтону је ситуација потпуно обрнута. Ја сам један од 192 амбасадора који су акредитовани у америчкој престоници, и то из не претерано велике земље. То би практично значило да сам ја тамо мало коме потребан, а мени су потребни сви. То је ситуација која захтева прилично прилагођавање. Такође, имам мали, али пробрани тим сарадника и заједно с њима се трудим да унапређујем положај наше земље и да мењам и освежавам слику о Србији.

* А што се тиче породице?

- Они су ми не само пружили топлину дома већ и на свој начин допринели представљању добре слике о Србији. Зато што у америчком друштву, у америчким политичким елитама, улога супруге и породице је доста изражена. Они активно учествују, свако на свој начин. Захвалан сам им на томе што су без оклевања пристали да ми се придруже.

* Да ли у кући говорите српски или енглески?

- Супруга и ја, наравно, говоримо српски. Међутим, приметио сам да у последње време деца, кад се играју, говоре међу собом и енглески. Ипак проводе већину времена у школи и тамо га употребљавају. Наравно, кад ми уђемо у собу, пребаце се на српски.

* Да ли вам је изазов да православље ставите испред јудаизма?

- Моја бака је била Јеврејка и изузетно сам поносан на тај део породичног наследства. У детињству сам две и по године живео у Израелу. Та култура, језик и народ су ми веома блиски. Увек сам био и осећао се као Србин православне вероисповести, међутим, у себи негујем врло велики осећај према Израелу и јудаизму и то је велики део мене. Такође, могу да кажем да су ми године проведене у Израелу биле формативне, због тога што сам непосредно осведочио да један народ који живи на изузетно изазовном простору, у веома сложеним геополитичким околностима, захваљујући друштвеној кохезији, доброј организацији и чврстој вери у своје идеале, успева да гради државу и буде један од водећих у свету. И по науци, и по технологијама, и по економији и много чему другом. У томе добијам одређену инспирацију за деловање овде.

*Да ли јеврејско порекло може да вам утаба пут у Америци?

- Имам изванредне односе с лидерима јеврејских организација. Новог председника АИПАЦ угостио сам у кући са сарадницима. И то је једна од две највеће и најважније јеврејске организације у Америци, а на нашим догађајима у амбасади у Вашингтону редовно учествују високи представници Америчког јеврејског конгреса, што је друга највећа јеврејска организација у Америци. Имамо интензивне контакте и с другим организацијама и лидерима других верских заједница, али Јевреји у Америци имају значајан утицај, а наш добар однос са њима доприноси свеукупној слици Србије. И те како се вреднује што су Србија и Срби били прва држава и први народ који су признали Балфорову декларацију о праву постојања државе Израел 1917. године. И Срби имају највећи број носилаца награде "Праведник међу народима" по глави становника у Европи. То говори о моралном и дубоком кредибилитету који наш народ има. Други народи нису имали тако праведан приступ Јеврејима, и не само то, спроводили су погром над њима и Холокауст. У Србији је све супротно од тога. Ми смо заједно страдали и заједно се борили против фашизма и нацизма, и то нас вечно повезује и на небу и на земљи.

 

 

Извор: Курир