Члан Председништва Српске напредне странке Зоран Ђорђевић упутио је јасну поруку опозицији која континуирано напада председника Вучића.

Ђорђевић се осврнуо на заказани протест 17. марта, дан уочи наставка преговора Београда и Приштине.

"Неке политичке странке, које саме себе називају "државотворном“, „патриотском“, „уставобранитељском“ и, што је најсмешније (а заправо је тужно, лицемерно и јадно пре свега) – „за будућност Србије забринутом“ опозицијом, заказале су 17. марта у Београду протест, само дан пред важан састанак председника Александра Вучића у Охриду са представницима ЕУ и премијером привремених косовских институција Аљбином Куртијем.

На том протесту ће, како каже један од њих, „упутити поруку Вучићу пред одлазак у Северну Македонију“. Оставимо по страни сву упитност назива које овај део опозиције сам за себе употребљава, као и те, вешто смишљене, пропагандистичке самоквалификативе који покушавају да имплицирају закључак да су сви други на политичкој сцени – непатриоте, недржавотворни и противници Устава и закона, речју – издајници – што је посебна врста покушаја подвале и својеврстан безобразлук, морам то да кажем, а позабавимо се том најављеном поруком јер, требало би бар тако да буде, то је оно што чини идеју водиљу њиховог окупљања. Та и таква порука, за претпоставити је, узимајући у обзир њихову одавно доказану политичку и сваку другу јаловост и безидејност, садржаће у себи цео њихов политички програм, од једне једине реченице – Мрзимо те, Александре Вучићу – али оно што ово окупљање тобожњих патриота, салонских десничара и лажних бораца за Косово и Метохију чини наглашено подлим јесте то што су свој политикантски перформанс перфидно назвали молебаном, рачунајући ваљда да ће и тако преварити и још понеког необавештеног о томе каква је права природа њиховог протествовања, као и сакрити чињеницу да се ради о покушају дестабилизације Србије за рачун иностраних ментора и налогодаваца, а не о истинској и искреној, молитвеној у крајњем случају, бризи за српске виталне државне и националне интересе. Уосталом, није на одмет подсетити да су се окупљали и раније, врло скоро и под сличним изговором, а да је све завршено сценама насиља и позивима на убиство председника Вучића. Да сам малициозан, као што нисам, могао бих додати и да је њихов „молебан“ заказан баш на дан када се 2004. године догодио погром српског народа на КиМ, на који су неки од садашњих вајних бораца за свеколико српство одговорили ћутањем и скривањем, или „херојском“ пљачком продавница и палењем и рушењем по Београду", наводи Ђорђевић.

"Могао бих, такође, ту њихову, по суштини дневно-политикантску, али не мање опасну због тога, представу приписати и жељи да јавно, на том скупу, коначно представе некакво своје решење проблема у којем се Србија налази (а који је у великој мери проузрокован и њиховим (не)чињењем у време док су били у прилици да врше власт и да тај проблем решавају са нивоа доносилаца одлука), али знам да се то неће догодити, јер – они решење немају, немају никакав план ни програм, немају визију, нити су способни да предоче икакво реално, одрживо и спроводиво решење, оно које ће заиста водити рачуна о будућности државе и народа и моћи Србији да донесе и гарантује мир и стабилност, економски развој и свакодневни напредак на свим пољима. Јер, да имају икакав аргументован, на стварности и могућем заснован предлог, они би, патриоте колике кажу да јесу, ваљда до сада то своје решење већ изнели, већ понудили, водећи се само интересима Србије и њених грађана. И могли су то да учине, били су у прилици, рецимо – у Народној скупштини Републике Србије, врло скоро, на расправи о питањима у вези са КиМ и планом ЕУ, на оној која се њиховом заслугом и настојањима претворила у својеврстан циркус, у хаотичну и беспредметну расправу којом су доминирале увреде, претње, псовке и лажни патриотизам зарад јефтиних политичких поена, који су, на њихову велику жалост, изостали – чак и код њихових симпатизера и гласача. Могао бих, на крају крајева, и добронамеран какав јесам, да оправдање за такво њихово деловање нађем у својеврсном политичком слепилу (најсличнијем ономе што је познато као – кокошије слепило, урођеној аномалији која није излечива, а манифестује се, доласком сумрака, лошијом оријентацијом у простору, отежаним кретањем и повећаном опасношћу од пада и повреда), или невичношћу за бављење политиком, или у специфичном несналажењу за јавни интерес, или пак у неталентованости да се буде политичар – али знам да се код њих, „патриота“ какви и колики кажу да јесу – ради само о борби за власт, макар и зарад спровођења туђих интересе а не интересе њихове земље, о жељи да се до власти дође без избора и да се предмет њихове мржње – Александар Вучић – некако победи, па макар то било и противно најважнијим државним и националним интересима Србије.

Због свега што сам навео, због свих грађана Србије, ово што тобожње патриоте намеравају да учине, тај њихов „молебан“, нужно је назвати правим именом, сагледавши га широм отворених очију и рећи - ваше окупљање је против Србије и њених интереса, оно представља чин дестабилизације и слабљења Србије и никоме, и ничему, па ни вама самима, не користи.

Слепи сте, госпође и господо из опозиције, слепи од мржње и зависти према председнику Вучићу, према његовим резултатима и упорној, храброј и достојанственој борби за Србију и то, до патолошких размера нарасло слепило, вас спречава да будете на страни своје земље и њене будућности. Верујте да је тако и не либите се да потражите стручну помоћ. Зарад вас самих најпре, али – што је још важније – зарад Србије. Да сви заједно, јединствени, коначно прогледамо и јасно видимо нашу будућност", наводи Ђорђевић.

Извор: Република.рс