Министар финансија Синиша Мали не прихвата улогу главног фаворита за председника Владе Републике Србије, коју су му медији наменили уочи почетка састављања нове владе.

Мали у интервјуу за Курир поручује да није од оних који јуре функције, већ резултате, али и додаје да ће бити на располагању да помогне својој земљи, ма која дужност му буде поверена.

Говорећи о борби са актуелном кризом, министар гарантује да држава терет неће пребацити на грађане и привреду.

* Сада, када су избори и званично завршени објављивањем коначних резултата, очекујете ли брзо формирање владе и какву владајућу већину ће окупити Српска напредна странка?

- Прво нам следи формирање новог сазива Народне скупштине Републике Србије, а потом ће бити познато и име мандатара, коме ће председник Републике поверити формирање нове владе Србије.

Сада, када имамо коначне резултате избора, верујем да ће се све брзо одвијати. Оно што је извесно, то је да ће Српска напредна странка бити стуб нове владајуће већине, јер смо добили убедљиво највеће поверење грађана Србије. Што се тиче коалиционих партнера, о томе ћемо одлучити на страначким органима, након разговора које ћемо имати са потенцијалним партнерима у наредном периоду.

* Како се осећате као неко ко се у медијима помињао као један од главних фаворита за место новог председника Владе Републике Србије?

- Ако погледате моју каријеру, јасно вам је да нисам неко ко је икада имао политичке амбиције. Никада раније нисам био члан странке, све до Српске напредне странке, никада нисам имао амбиције нити да будем министар, а камоли премијер. Ја сам неко ко јури резултате, а не функције. Самим тим што сам завршио Економски факултет, имао сам увек и искључиво амбиције које се тичу успеха у том пословном свету, у чему сам и успео. У политику сам ушао као остварен човек и то прилично касно, у својој 40. години, и то само захваљујући председнику Александру Вучићу. Он је тај који је имао визију боље и успешније Србије, а коју је срчано поделио са мном. Тада сам пожелео да својим знањем и искуством помогнем нашој земљи. Тако сам се задесио у овој причи. Председник је тај који ће предложити мандатара и сигуран сам да ће он најбоље знати коме да укаже то поверење. На располагању сам својој земљи и спреман сам да допринесем њеном даљем напретку и развоју, а са које функције, то ми је најмање важно.

* Шта бисте издвојили као највеће успехе Министарства финансија са вама на челу тог ресора?

- Сматрам да је највећи успех Министарства финансија што смо успели да очувамо економску стабилност, упркос бројним изазовима са којима се у последње две и по године суочавамо. Прво смо имали пандемију, сада и светску економску кризу проузроковану ситуацијом у Украјини. Упркос тим изазовима, Србија је остала економски стабилна и јака, па смо у две године пандемије били најбрже растућа економија у Европи. Са привредним растом настављамо и ове године, с обзиром на то да смо у првом кварталу имали раст од 4,4 одсто, а да у другом очекујемо раст од четири одсто БДП. То нам показује да смо далеко од рецесије, за разлику од неких других, чак и јачих економија. Јавни дуг нам је на нивоу од око 52 одсто, а незапосленост 10,6 одсто, што је мање него пре пандемије, када је износила 11,2 одсто. Као један од највећих резултата, издвојио бих и чињеницу да смо у време пандемије привреду и грађане помогли са 8,8 милијарди евра новчане подршке, те да смо сачували животни стандард, радна места и отворене фабрике. И оно на шта сам посебно поносан јесте чињеница да, упркос кризи и пандемији, нисмо одустали од пројеката које смо започели, већ смо донели системске законе и спровели структурне реформе које значајно мењају привредни амбијент у Србији и олакшавају пословање. Ту пре свега мислим на нове системе Е-фактура и Е-фискализација, који ће донети бројне бенефите и привреди и држави и грађанима, а пре свега помоћи у борби против сиве економије.

* Јесте ли у потпуности задовољни како се Србија борила да ублажи глобалну кризу? Где је могло боље?

- Тренутна економска криза има огромне размере, који ће се тек осетити са предстојећом зимом, али чинимо све што је у нашој моћи да грађани и привреда што мање трпе ефекте те кризе. Захваљујући одговорном, домаћинском пословању у претходним годинама, и ову кризу, као и ону изазвану пандемијом, дочекали смо спремни и на време реаговали како бисмо умањили њен утицај. Влада је ограничила цене појединих основних животних намирница попут шећера, брашна, јестивог уља, свињског бута, дуготрајног млека, како би се заштитило тржиште, али и грађани, и како се терет кризе не би на њих пренео. Такође, продужена је Уредба о ограничењу цене хлеба "сава", а када је било потребно, држава је интервенисала повећаном понудом основних животних намирница из робних резерви, које су на време напуњене. Такође, привремено је ограничен извоз основних пољопривредно-прехрамбених производа битних за становништво, а потом су одобрене и месечне квоте за извоз. Субвенције пољопривредницима су повећане са 4.000 на 8.000 динара по хектару. Када је реч о енергентима, поново смо донели одлуку о привременом смањењу акциза на деривате нафте за 20 одсто, а ограничена је и цена горива на пумпама. Цена електричне енергије за домаћинства је остала непромењена. Сматрам да смо реаговали брзо и адекватно, иако смо суочени са бројним изазовима и тешким одлукама, и да треба да будемо задовољни нашом досадашњом борбом са кризом. Истовремено, морамо да будемо свесни да оно најтеже тек предстоји. Оно што могу да тврдим, то је да ћемо дати све од себе да се што боље изборимо са ситуацијом и да терет кризе нећемо пребацити на грађане и привреду.

* Предстојећа зима је једна велика неизвесност за цео свет. Колико Србија успева да је стави у оквире извесног, односно како смо се припремили и шта још морамо да предузмемо?

- Није тајна, ни новост да нас чека веома тешка зима. У томе нисмо усамљени, цео свет живи у неизвесности, стрепњи, са стотину отворених питања. Оно што је наша предност је да имамо довољно хране, робне резерве су пуне - довољно житарица, брашна, уља, шећера, толико да можемо да помогнемо и региону. Нешто теже питање је питање енергетике, с обзиром на то да букти светски енергетски рат. Оно што је најважније, јесте да се обезбеди довољна количина енергената за предстојећу зиму. Ми смо са Мађарском уговорили складиштење 500 милиона кубика гаса у њиховим складиштима, како бисмо обезбедили несметано снабдевање, плус имамо складиште у Банатском Двору. Оно што је веома важно јесте и да је председник успео да се с председником Русије договори о гасном аранжману за наредне три године. Ту је и питање угља, тешко је обезбедити транспортна средства за превоз угља, а као што је председник и рекао, разговара се с Кинезима о додатним баржама које би допремиле угаљ до луке у Констанци. Потребно је набавити и довољне количине и дизела и бензина, за потребе грађана. Као што видите, има отворених питања, али боримо се и радимо даноноћно.

* Шта кажете на поруке званичника немачке владе који својим грађанима препоручују разне мере штедње енергије, па, између осталог, и краће туширање? Је ли Вучић у праву кад каже да би га наши грађани разапели уколико би им дао такав савет?

- Ситуација је заиста комплексна, и разне владе на различите начине покушавају да смање последице кризе, па се предлажу и различите мере штедње. Поруке немачких званичника не бих карактерисао као добре или лоше, али је чињеница да, када би председник Вучић предложио тако нешто, био би изложен бруталним нападима и прозивкама од стране, пре свега, опозиције, која у време када је била на власти није успела да уради апсолутно ништа осим да земљу доведе до банкрота.

* Велико је интересовање грађана за туристичке ваучере од 15.000 динара. Хоћете ли пронаћи простора у буџету и за додатних 100.000, како је то председник Вучић само наговестио као могућност?

- За одмор у Србији тренутно је опредељено 300.000 ваучера, од чега 200.000 ваучера вредности од 15.000 динара и 100.000 ваучера у вредности од 10.000 динара, за оне који су ове године већ остварили право на ваучер у износу од 5.000 динара. Сматрам да је ово заиста сјајна акција која доноси корист како грађанима, којима држава смањује трошак који би имали за годишњи одмор, тако и нашој привреди. Па замислите само пар пензионера који се пријави за туристичке ваучере - они ће добити 30.000 динара да проведу годишњи одмор у Србији. Кроз ову меру помажемо и студентима, незапосленима, запосленима са месечним примањима испод 70.000 динара. Дакле, кроз ову акцију још једном показујемо да је држава ту за своје грађане, да брине о њима и да је на различите начине спремна да им помогне. То је посао државе - да буде ту за свој народ, и зато ћемо, уколико буде било потребе, наћи простора у буџету и за додатних 100.000 ваучера.

* Какве економске ефекте очекујете од ове мере?

- Подела бесплатних туристичких ваучера се може посматрати са два аспекта. Са једне стране, помажемо грађане и чувамо њихов животни стандард, јер их финансијски подржавамо да оду на одмор и проведу га у својој земљи. Истовремено, помажемо и јачамо нашу привреду јер, када летујемо у нашој земљи, повећава се туристички промет, угоститељске и услужне делатности остварују раст, а тиме се доприноси и свеукупном привредном расту. Кроз ову акцију, грађани имају прилику да се упознају са нашом предивном Србијом, са њеним прелепим пределима, са богатом историјом, културом. Биће више посетилаца на планинама, етно-селима, језерима, бањама, као и у музејима, на тврђавама, на археолошким налазиштима. Дакле, грађани ће још више заволети нашу Србију, новац ће остати у земљи, јачаће наша привреда, а посебно туристички сектор.

План за лето

Непроцењив ми је сваки тренутак са децом

* Какви су вам планови за летњи одмор? Колико имате времена за децу?

- План ми је да овог лета што више времена проведем са децом, и то је за мене сасвим довољан одмор. Не проводим са њима онолико времена колико бих желео, због обавеза које имам као министар финансија, а посебно сада када имамо светску економску кризу и велике изазове са којима се суочавамо. Али и поред свог посла, када дођем кући, где ме чекају деца, нисам уморан, већ сам спреман да се дружимо, разговарамо, бавимо спортом, све што њима падне на памет. Деца веома брзо расту, и зато је сваки тренутак са њима непроцењив и вредан памћења.

У форми

Трчим да разбистрим главу

* Шта је с вашом каријером маратонца, спремате ли се за неки подвиг?

- Трудим се да редовно тренирам, да трчим бар два пута недељно. Волим спорт и вредности које спорт пропагира, а томе учим и своју децу. Бавити се спортом је добро и за дух и за тело, помаже вам да развијате праве вредности, да научите да добијате и губите, да спознате своје границе. За мене је трчање начин да се опустим, да разбистрим главу, да се осећам добро. Тренутно се не спремам ни за један посебно, али, као што сам рекао, редовно тренирам, како бих остао у форми и био спреман за неку наредну трку.

Извор: Курир/Танјуг